Profesionalizacija obrazovanja odraslih

Savremena praksa obrazovanja odraslih podrazumeva spektar veoma različitih aktivnosti, kako po funkciji i ciljnoj grupi, tako i po karakteru, intenzitetu, uslovima u kojima se realizuje. Pomenute aktivnosti se u maloj meri odvijaju i u ustanovama formalnog obrazovnog sistema. Većinom se realizuju u privatnim organizacijama, centrima za dalje obrazovanje, u preduzećima, nevladinim organizacijama, zanatskim i stručnim udruženjima, otvorenim univerzitetima, centrima za kulturu, privrednim komorama… Ova raznolikost oblasti učenja i obrazovnih aktivnosti se reflektuje i na nazive osoba angažovanih da realizuju te aktivnosti – treneri, predavači, moderatori, nastavnici, voditelji, edukatori, multiplikatori, instruktori, facilitatori, mentori, vođe, savetnici, koučeri…

Bez obzira da li im su im to osnovne radne aktivnosti, povremeni poslovi ili sporadične aktivnosti radnog mesta, većina ovih praktičara u regionu jugoistočne Evrope najčešće nisu stručno osposobljene za te aktivnosti, a formalni dokaz stručne osposobljenosti ne mogu ni imati jer do sada nije postojalo stručno osposobljavanje koje im omogućava sticanje specifičnih stručnih kompetencija – specifičnog konceptualnog i proceduralnog znanja i posebnih veština čije praktikovanje se zasniva na standardizovanim kriterijumima izvršenja.

U skladu sa razvojnim i transformativnim kapacitetom koje obrazovanje odraslih demonstrira u razvijenim zemljama, u smislu društveno-ekonomskog razvoja i rešavanja ključnih društvenih problema, posebno u kontekstu kriza koje poslednjih deset godina potresaju evropski kontinent, a čiji su efekti u regionu posebno izraženi, područje obrazovanja odraslih je neophodno profesionalizovati, a trenere stručno osposobiti, sertifikovati, kontinuirano stručno usavršavati i promovisati da bi mogli da realizuju svoju izuzetno odgovornu ulogu.

Profesija je javno prepoznatljivo zanimanje koje zahteva specijalna znanja i posebne veštine koja se stiču specifičnom obukom. Na osnovu ovih znanja i veština, njeni članovi realizuju standardizovane stručne aktivnosti i nezavisno donose stručne odluke, sposobni su da procenjuju posledice takvih aktivnosti i odluka i preuzimaju odgovornost za njih. Profesija poseduje mehanizme samoorganizovanja, a njeni članovi samoinicijativno slede određene etičke normative i uživaju društveni ugled i poštovanje.

Profesionalizacija je društveni proces kojim se jedno zanimanje transformiše u profesiju. Ovaj proces pre svega podrazumeva definisanje profesionalnih kompetencija i standarda rada (standard kvalifikacije), a zatim i formiranje strukovnog udruženja i definisanje sistema sertifikacije koji razdvaja kvalifikovane članove od nekvalifikovanih amatera. Profesionalizacija takođe podrazumeva uvođenje normi ponašanja, kao i sistema kontrole poštovanja tih normi. Profesionalizacija obezbeđuje javnu prepoznatljivost zanimanja i oblasti rada, afirmiše ih i promoviše a članovima šire zajednice obezbeđuje viši kvalitet usluga u toj oblasti.

Standard kvalifikacije

Standard kvalifikacije definiše stručnu kvalifikaciju „trener u obrazovanju odraslih“.

Standard kvalifikacije treba da obezbedi i osigura uvođenje sistema kvaliteta u programe stručnog osposobljavanja i usavršavanja trenera u obrazovanju odraslih i omogući kontinuirani profesionalni razvoj trenera. Zasniva na standardu stručnih kompetencija i definiše način sticanja i dokazivanja stručnih kompetencija, radni kontekst, strukturu programa obrazovanja trenera, postupak validacije postojećih kompetencija, kao i preduslove za izvođenje obuke, za polaznike, izvođače i organizatore obuke.

Standard kvalifikacije, uz sistem obuke i sistem sertifikacije trenera, treba da omogući stvaranje profesionalnog identiteta trenera u obrazovanju odraslih i njegovu profesionalnu socijalizaciju, ne samo u široj javnosti, već i kroz internalizaciju tog identiteta kod samih trenera.